Ах та Чешка!

Красна ли је то земља, право у срцу Европе! Праг је трећи најпосјећиванији град Европе, ем зато што је ту пиво јефтиније од воде, а ем јер је баш предиван. Али какво је мишљење о Чесима?
 
Кога год сам питала, шта мисли о Чесима, рекли су ми да: су познати по добром пиву, крађама и лаким женама. Чак ми је то рекла и пријатељица Чехиња...
 
pragueНаполеон је рекао за ову земљу: „Земља без сунца, мушкарци без поноса а жене без морала.“ Ето, сунце је немогуће видјети од октобра до марта или априла. Мушкарци се понашају као жене, 90% их ради све кућне послове (јер им жена нареди). Захваљујући томе, што мушкарци обаве све око куће и дјеце, жене често траже љубавнике, те сваки други брак се разведе. Статистика.
 
Иначе су јако затворен народ. То због социјализма. Био је ту јако окрутан. Једном у пет година су могли на море у Југославију, одакле су бјежали за Америку. Толико су затворени и неповјерљиви према странцима да је то невиђено.
 
Ако си из Русије (ако у разговору случајно чују да било ко каже „да“ одмах је Рус), мрзе те, зато што су их Руси 1968 поробили. Ако си из Украјине, мрзе те, зато што те сматрају јефтином радном снагом или чланом мафије. Ако си из Србије, терориста си. Ако си из Босне, питају те, гдје је то. Ако си из Хрватске, обожавају те, док не сазнају да не мора свако да има вилу на приморју. Ако си циган, мрзе те највише на свијету. Ксенофобни расисти. Мада млађа генерација је отворенија према већини (осим цигана и Руса, јер то им родитељи улијевају у главе).
 
Не може се рећи да су баш јако ксенофобни. На примјер странце са запада обожавају. Словаци им не сметају, сматрају их браћом. Ето, они нису ратовали. Тако да су могли да се одмах развијају (са великом помоћи запада). А помоћ су добили, јер им лагано фали националини понос. (Недавно је амерички предсједник посјетио Европу, наравно и Чешку, гдје му је министриња одбране пјевала пјесму са текстом да жели да се ту изгради ракетна база. Јесте да је народ у референду рекао да неће никакве ракете, али ко га пита.) Дакле, доста се улизују свакоме о коме мисле да га могу искористити.
 
Проводи су им зезнути. Једна цура је позвала цијели разред на вечеру за свој рођендан и на крају си је свако плаћао своје јело. Углавном нико никога не части. Али нису стварно сви исти. Откако сам ја почела да частим, помало су и они укапирали тај систем (али увијек се труде да уштеде на свему).
 
Свиђа ми се да су мирољубив народ. Некад претјерано мирољубив. Праг је остао сачуван, јер су се предали Њемцима. Народни устанак (5. 5. 1945) су се сјетили дигнути три дана прије ослобођења. Пошто не воле рат (а често исто нису у стању да кажу наглас своје мишљење), најјаче оружје им је мржња. Умјесто да реагирају, они пасивно мрзе.
 
Превоз им је перфектно сређен. Једино зими се нико не сјети отворити прозор у трамвају, те се сви гуше од гријања. А љети се осјети смрад, али то је већ ствар хигијене, јер прозори више не помажу. Ок, вода је скупа, али чим је мање троше, тим ће бити скупља. Једноставни закон економије.
 
Једу за ручак углавном неко месо (говеђе не често због лудих крава а пилетину уопште не због птичије грипе – недавно се опет појавила) са пуно кнедли. Постоје двије врсте кнедли: houskový knedlík је сличан круху и plněný knedlík је пуњен најчешће јагодама или шљивама. Бијели крух се ту не продаје (макар не такав као наш). Имају само црни крух са пуно кима, јер воле здраву исхрану.
 
Tруде се да воде здрав живот. Чак се то и у школи учи. Обавезно се породично вјежба. Свако тренира неки спорт. Да не би толико претјеривали с тим, било би фино. У 3. разреду основне школе се дјеца обавезно уче пливати а у 7. се уче скијати. Основно школовање траје 9 година. Задња година је сувишна, јер крајем првог полугодишта је упис у средњу и послије се дјеца само досађују.
 
Не знају се проводити како треба. Омиљена забава на продовидма им је тркање ко ће више да попије пиве или попуши више траве. Можда, кад би били више дружељубиви, не би попили највише пиве на свијету. (Годишње попије један Чех 170 литара.)

 Како би Чеси схватили пар наших ријечи:
Питом = глуп (чешки: pitomý)
Дивна = чудна (чешки: divná)
Отпорна = одвратна (чешки: оdporná)
Цура = дроља (чешки: courа)
Мрдај = јеби (чешки: mrdej)
Коса = хладноћа (чешки: kosa, zima)


Радо би да знају


Он: Данас изгледаш одлично!
Она: Хвала.
Он размисли па каже: Желио бих те видјети у седам ујутро.

И упорно се мушкарци труде да дођу до сржи женскога понашања и тога што жене и дјевојке устају пола сата раније да се мало дотјерају. У бољем случају мисле да је то све због њих. Њихов егоизам је пресретан, јер је све везано за њих. Али то је њихов одговор на питање. У горем случају им то питање ни не падне на ум.
Кад напокон сазнају како изгледамо чим устанемо (виде окрутну истину), почну нас молити за (не) шминкање и сувишно заузимање купатила. Макар тад престају са сталним пожуркивањем.


Битанга за принцезу

Пријатељ мој ми је рекао да сам ја ЛУТКА и да не заслужујем такво понашање од њега и да не смијем дозволити више да ме води на ланчевима.
Ах, све је то љубав. Моја, његова, па и пријатељева. Све се дешава због љубави. Или заинтересираност, симпатија, заљубљеност... Све је то исто, што нас тјера напред. Али понекад престане и нема шта да нас гура и тјера.
Десило ми се да сам се будила са осмјехом на лицу, да чак нисам могла доспавати исто као што сам кратко вријеме након тога лијегала сваке вечери у кревет плакајући.
И нисам видјела нови дан, ниједан. Мени сунце није сијало. Али снага жеље је бескрајна. Тако да сам због њега изгубила вољу за све слиједеће дане. На трен сам помислила да је живот бесмислен и пожелила смрт. (Кад сад гледам, тек видим шта љубав ради са људима.) Како сам била глупа. Предала сам се, врућине ми се нису смањивале. Имала сам скоро 42 °Ц. То је у мени изгоријевала љубав према њему. Хвала Богу па се пробудила воља за животом, новим, данима, изласцима, да видим опет жарко сунце...
Иако помало ни нисам знала шта се дешава око мене. Скроз сам се предала и онда се дуго и напорно борила са болести.
Волила сам га. Тада... И тако ми је увијек кад се заљубим у барабу.
Послије те болести сам се вратила у школу и причала ми пријатељица да га сањала: Све је било окићено за сватове, сви су се веселили и радовали, али усред авлије је стајала шкрута. Моја шкрута. Испред ње је он једини стајао са црвеном ружом у руци и плакао. Једини ме није видио, иако сам ја била жива и веселила се с´ осталима. Њему смо се ругали. Јер ме никад није видио живу и свако је знао и стао на моју страну.
Уствари ме хтио само искористит а ја се заљубила, али није му успјело. Узалудан труд већ мјесец дана превазиђене љубави.


Растајање

Прошло кроз моје тијело,
право у срце погодило
и заболило,
што ме заволио.

Дотакло ме у основе.
Преокренуло ми снове.
Ал није почело испонове.
Што ме из даљине зове?

Задрхтао и он -
рекао тихо напокон:
Нек у судбину удари гром,
кад не може бити са мном.

Сузе преплавиле моје очи,
знајући да тако неће моћи,
да задуго неће доћи,
да ће бити бескрајне ноћи.

 


Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem